Intervju s KBO!- om
17.05.2015. 16:52
Ususret njihovom gostovanju u Zagrebu u sklopu programa Good Vibrations iduću srijedu, 20. svibnja, porazgovarali smo s predvodnikom kultnog kragujevačkog punk benda KBO! – Sašom Vujićem.
Za početak, kako bi ukratko prepričali svoj glazbeni put od početka pa do danas?
Teško je sada u petoj deceniji života shvatiti sebe kako si gledao na sve pa i na muziku u šesnaestoj godini. Tada se nije gledalo na to da li se kontra činela čuje ili ne, da li je bas bubanj dovoljno jasan ili ne, da li ceo snimak šušti ili krči – bitno je bilo da se ideja realizuje po svaku cenu i da to ljudi čuju. Današnjem klincu od 16 godina zvuči neshvatljivo da jedan album vrti na kaseti mesecima dok ne izadje neki drugi album sličnog usmerenja, a tek doći do te kasete je skoro nemoguća misij. Bez obzira na današnje okolnosti kada jednim klikom na kompu možeš potpuno besplatno da dođeš do bilo koje pesme, bilo kog albuma, smatram da su ta vremena “muzičkog mučenja” bila mnogo iskrenija nego danas.
Koji bi album, pjesmu ili događaj naveli kao najveću prekretnicu u karijeri od sviranja u lokalnim klubovima pa do svirki po Europi?
Definitivno pesma “Boban počinje” s našeg prvog kasetnog albuma “Tama” koji je izašao davne 1986. godine. Tu pesmu je besomučno vrtela jedna radio stanica u Vojvodini na mađarskom jeziku (ne sećam se ni iz kog grada) i zahvaljujući toj “propagandi”, pozvani smo da sviramo na jednom velikom punk festivalu u Bačkoj Topoli. Tada smo bili zapaženi i onda je sve krenulo kao lavina.
Laska li vam to što vas nazivaju jednim od najstarijih i najboljih HC punk bendova na ovim prostorima?
Potpuno se slažem s tim “najstarijih”, ali “najboljih”, to je već prevelika čast. Normalno da laska, iako smatram da je to sve stvar subjektivnog razmišljanja. Ja sam lično ponosan što ova KBO! priča postoji toliko godina.
Kažu za vas da ste jedini bend na području ex-yu koji je uvijek bio i ostao potpuno neovisan. Kako to da ste zadržali tu neovisnost od početka?
Verovatno zato što smo bili previše ponosni na naša punk uverenja pa nismo želeli da ulazimo u neke šeme sa “muzičkim biznismenima” i da se na TV-u vrtimo rame uz rame s Ribljom Čorbom, Bijelim Dugmetom, Bajagom, itd. Da smo bili malo pametniji, nego što smo bili ponosni, sada bi svirali s Hladnim Pivom (smijeh).
Poznati ste i po tome što ste od početka bez basista, što je postao i vaš zaštitni znak. Kako to da nikad u bendu niste imali basista?
Imali smo na samom početku basistu! Međutim, pošto u ta vremena punk nije bio baš popularan u Kragujevcu, njemu su lokalne šibadzije zapretile da će dobiti batine ukoliko bude i dalje svirao s nama, a mi smo onda iz inata nastavili dalje i rekli sebi da nam basista nije ni potreban! Tako ostade do današnjeg dana.
Otkud inspiracija za pjesme i glazbu općenito? Sudjeluju li svi u procesu stvaranja glazbe ili se netko izdvaja po aktivnosti?
Na početku rada, imali smo toliko ideja da nismo znali šta raditi sa njima. Puno pesama je odlazilo u zaborav jer je morala da se napravi neka selekcija. Danas radimo pesme ukoliko imamo baš neku ludu ideju i trudimo se da budu što raznovrsnije. Ne volimo kada ceo album zvuči isto, kao da je bend imao vremena od 2 sata da napravi ceo album. Bolje napraviti velike pause, nego izdavati albume svake godine koji su takvi.
Kako bi komentirali novije punk bendove? Smatrate li da ex-yu punk scena nudi kvalitetna punk imena?
Ne želim da zvučim kao svaki prosečan stari roker koji uvek hvali muziku iz svog perioda – s tim se ne slažem, ali se to od mene očekuje. Onda je sve bilo nekako napornije, teže, ali i iskrenije. Tada su fanzini bili punk magazini i jedino preko njih si mogao da se informišeš o tadašnjoj punk sceni. Dopisivanje, razmena informacija je bila preko pisama koja su bila spora, ali su imala dušu. Bendovi su morali da rade preko omladinskih zadruga za mizernu lovu da bi došli do muzičke opreme koja je tada u odnosu na današnje vreme bila neshvatljivo skupa. Sve te stvari su neminovno uticale na bendove da stvaraju pesme koje su imale iskreniju pozadinu nego danas. Današnji klinac je rasterećen svime ovime, pitanje je samo koliko iskrenosti i duše ima u stvaralačkom pogledu. Uglavnom su u pitanju bendovi koji su “klonovi klonova” ili bendovi koji na ime bilo kakve zezancije nude nešto novo i primamljivo, ali time i finansijski potkovano.
Kad sad pogledate unazad, na put koji ste prešli kroz sve ove godine nastupanja, biste li nešto mijenjali u karijeri da možete ili ne žalite ni za čime?
Naravno, puno toga. Smešne su mi izjave raznoraznih medijskih, poznatih faca koji su uvek radili ispravno i nikada ne žale ni za čim. Jedino kada vreme prođe može se videti gde je u prošlosti učinjena namerna ili slučajna greška i da bi onda mnogo toga dao da se ta greška ispravi. Kada je počela frka u Sloveniji 1991., mi smo imali turneju po Holandiji i Belgiji. Imali smo ponudu da ostanemo tamo i imamo sve uslove za neometan muzički rad uz debelu novčanu potporu. Da smo ostali tamo, verovatno bi postali mega – planetarni bend!
Koji su vam planovi za dalje? Novi album, svirke?
Na prvom mestu album koji je trebao da izađe još pre 6 – 7 godina. Da, dobro ste čuli, ali zahvaljujući mnogim glupostima, lažnim obećanjima, onda personalnim promenama i ponovnim radom u studiju, taj album još nije ugledao svetlost dana. Dajmo fore jos mesec – dva!
Nedavno su u Zagrebu gostovali i Six Pack i ČBS. Što je donijelo do razvitka jedne tako jake punk scene u Kragujevcu?
Dosledna ekipa koja je svoje prve korake imala u mom studiju “Češnjak” i sada su velika imena u regionu. Kragujevac ima vrlo jaku muzičku scenu i opravdava svoj epitet “Šumadijski Sijetl”! Ponosan sam što se muzičari u Kragujevcu međusobno poštuju i pomažu bez obzira na muzički pravac!
Iz vaše perspektive, je li brzo prošlo?
Kao da je juče bilo!
I za kraj, što bi poručili publici, mlađim bendovima, fanovima?
Učite se na tuđim greškama, ne na svojim! Furajte svoje ideje, bez obzira što ne liči ni na šta drugo – to je ono pravo!
