Dream Theater: Kad je kilometraža bitnija od brzine
10.03.2019. 09:51
Nakon podužeg albuma kraćih stvari, DT se malo vratio svojim korijenima. Iako je „The Astonishing“ bio kvalitetan, ipak je trebalo vremena i strpljenja kako bi ga se u komadu preslušalo – čak je i po mjerilima proga bio mrvicu predugačak. Novi album „Distance over Time“ ipak je „ekonomičniji“ te zorno daje do znanja da im je bitnije koliko su napredovali, a ne koliko je vremena prošlo.
Dok se „The Astonishing“ fokusirao na kraće stvari, na novom su se albumu (donekle) vratili u svoju fazu duljih kompozicija. Zvuk je agresivniji i teži te kombinira noviju produkciju kasnijih albuma sa starom agresijom kakvu smo zadnji put mogli čuti na „Train of Thought“. Odmah je sve jasno kad započne „Untethered Angel“ i nadoveže se „Paralyzed“. Petruccijevi akordi još uvijek su fluidni i tehnički intrigantni, a Rudessove melodije elegantne. LaBrie ovaj put nasreću ne poseže toliko za višim dionicama pa će ga nova publika lakše probaviti. Myung je i dalje „prljav“, dok Mangini ponovno pokazuje da je dostojna zamjena Portnoyu. „Barstool Warrior“ na trenutke pokazuje rušovsko-elpovski utjecaj, osobito kod klavijatura. Tečnost pjesme pokazuje da im melodičnost i pozitivni elan nisu strani. Također, malo je „lakša“ pa može poslužiti kao kratki predah prije naleta ostatka repertoara.
Kao i na zadnjih par albuma, produkcija je odlična. Zvuk je otvoren kao na prethodniku, ali uz par preinaka. Bubnjevi su bolje smiksani pa ne zvuče previše oštro i ispolirano kao na prethodniku. Ispunjavanju prostor i ne ometaju druge instrumente pa tako svaki dođe na svoje. Ponekad se doduše treba skoncentrirati kako bi se bas razaznao u cijeloj gužvi. No, ipak je tu pa, kad ga se čuje, nema mu se što prigovoriti. Klavijature imaju specifičnu toplinu i punoću te ne služe samo kao ukras već teksturama nadopunjuju cijeli koncept. Možda nekima dobar miks ne znači puno, ali kad se radi o ovakvim tehničarima, itekako je bitno čuti što se ustvari događa.
Što se tiče ostatka albuma, ubrzo se sve okreće naglavačke uz „S2N“. Futuristička surovost akorda odlično je nadopunjena prljavošću zvuka, osobito basa. Izuzev laganijeg proga „Out of Reach“, što više album odmiče, to postaje žešći. Tako je shizofreničnost „At Wit's End“ u potpunom kontrastu početku albuma te je pravi mikrokozmos prog metal savršenstva kao i finale „Pale Blue Dot“ koje i po naslovu i zvuku zaokružuje ZF-ofsku tematiku.
U svakom slučaju, ovo je još jedan kvalitetan uradak pionira progresivnog metala. Kombinacija novog i starog savršeno idu ruku pod ruku te će oduševiti nove fanove, ali i stare. Kraći je, direktniji i pristupačniji, što je u redu. Ipak je život kratak pa nemaju svi vremena slušati solaže od 10 minuta. Eventualno dok voda za kavu zavrije.
Popis pjesama:
Untethered Angel*
Paralyzed*
Fall into the Light
Barstool Warrior*
Room 137
S2N
At Wit's End*
Out of Reach
Pale Blue Dot*
