Intervju

Intervju sa Mikijem Radojevićem – Čovek Bez Sluha

Intervju sa Mikijem Radojevićem – Čovek Bez Sluha

Ususret rođendanskom koncertu punk rockera Čovek Bez Sluha, koji će se u petak, 20. ožujka, održati u zagrebačkom Vintage Industrial Baru pjevač benda Miki Radojević putem maila odgovorio nam je na par pitanja. Odgovore na pitanja zašto Čovek Bez Sluha, kakvo je stanje na srpskoj glazbenoj sceni, kako im je svirati u Zagrebu i ostalo pročitajte upravo ovdje.

Postojite već dva desetljeća. Ne mogu se oteti dojmu da ste svih tih godina ostali vjerni zvuku „undergrounda“. Pa stoga, što jednom bendu znači 20 godina biti „ispod zemlje“? Kakav je to put?

20 godina na domaćoj underground sceni podrazumeva kofe i kofe pojedenih sranja koja su servirali oni koji nisu „ispod zemlje“. Odavno pokušavamo da napravimo neki dobar kompromis, da sebe postavimo na mesto koje nam pripada, da nam na koncerte dolazi gomila ljudi, kako bi pre svega širili svoju filozofiju, svirali ljudima svoje note, pevali im svoje pesme… a i zato da bi, na kraju krajeva, bend mogao dostojanstveno da živi od onoga što radi. Tek ovih dana uspevamo da to tako bude i o tome govore rasprodati koncerti u velikim gradovima poput Beograda, ali prethodnih 20 godina je bilo znoja i znoja i krvavog truda i rada.

 Koje su razlike između ČBS-a 2015. i ČBS-a 1994.?

 I velike i male. Bend je ostao iskren prema samom sebi na prvom mestu, pa onda i prema publici. Sa druge strane, mi smo za razliku od onog starog ČBS-a koji je se tražio negde pod srpskim punk rock suncem sada ozbiljna muzička mašina koja svoj poso radi najbolje što može, pa tako i publika, nadam se, ne žali za potrošenim novcem i vremenom koji izdvaja da bi nas videla i čula uživo ili sa CD-a.

Postoji li možda nekakva okretnica u povijesti benda, nešto što se na poseban način upisalo u životopis ČBS-a?

Mislim da je to bio dan kada je mene telefonom okrenuo Laza (gitarista) i rekao: “imam opasnu muziku, treba mi opasan tekst”. Tada smo bili samo drugari sa scene, ali ja sam se odazvao pozivu i snimili smo pesmu “Umesto osmeha”.  Možda ovo zvuči kao i million dugih RnR anegdota, ali nama je taj momenat promenio živote. Mislim da je bila neka 2000-ta, više se i ne sećam…

 

 

 

Vjerujem da vas ovo često pitaju, no ponovimo opet. Zašto ime Čovek bez sluha?

Jao, jako smešna priča zapravo. .. Drugar koji je pevao u prvoj, klinačkoj postavi benda, se stalno potpisivao kao Aca – Čovek Bez Sluha (smatrajući sebe ne baš muzikalnim tipom)  I onda, bend je bio pozvan da svira na nekakvom demo – festu. Izlazili su na binu i voditelj programa ih je pitao “čekaj, ..pa kako se vi uopšte zovete? Kako da vas najavim??” Neko je lupio: “ma Čovek Bez Sluha!”. I eto, ostade to tako

U Hrvatskoj bendovi koji sviraju punk rock vrlo teško mogu živjeti samo od sviranja. Je li stanje u Srbiji nešto drugačije? Kako se vi snalazite u toj situaciji?

Ne žalimo se, ali daleko je to od neke priče za pohvalu.

Ponekad bendovi koji nisu iz metropole odlaze u taj veliki grad kako bi si osigurali lakši put „probijanja“. Vi ste iz Kragujevca pa me zanima da li se kod vas ikad razvila ideja o odlasku u Beograd ili vam je vaš grad uvijek pružao sve što ste trebali?

 Daleko od toga da je uvek pružao… Ali Kragujevac je sada ogroman i lepo uredjen grad gde mi imamo svoje mesto, a naglasiću i to da smo mi ponosni na to što dolazimo iz srca Šumadije i nikada radi posla ne bi menjali svoju postojbinu. Svaka čast Beogradu, to je divan grad koji pruža puno mogućnosti svakome ko je vredan i radan, ali mi smo Šumadinci i tačka. Kako bi inače imali tako lep nadimak kao što je “Šumadijski Ramonesi” ?

 

 

 

Nedavno si posjetio Zagreb sa svojim matičnim bendom – Six Packom. Kakvi su dojmovi?

Šta da ti kažem? Rasprodata Tvornica Kulture, divna publika, predobri stari i novi drugari, gostoprimstvo kakvo se samo poželeti može, 3 bisa… Jednom rečju – LUDILO!

Prethodno pitanje bilo je uvod u ovo. Dakle, kakve su uspomene ČBS-a na zagrebačku publiku i što očekujete od rođendanskog koncerta?

ČBS je svirao u Zagrebu nekoliko puta i uvek smo imali predobar koncert. Mislim da je ovog puta sve dignuto na jedan viši nivo, prostor je dovoljno veliki da zadovolji naše potrebe, a da pri tom i publici bude ugodno. Čujem da je interesovanje za koncert jako dobro, pa ne vidim razlog da ovaj koncert ne bude jedan pravi pravcati punk rock spektakl. Mi inače, bez sad neke tamo lažne skromnosti, jako dobro zvučimo i jedva čekamo da to pokažemo ljubiteljima punk rocka iz Zagreba. Velki vetar u ledja je i gostovanje naših kolega “Pi… vrište”, pa se unapred radujemo svemu, potpuno uvereni da će to biti veče za pamćenje.

 Što očekivati od ČBS-a u budućnosti? Koliko novih desetljeća?

Kod nas ovde se kaže “za 10 godina – ko živ, ko mrtav”, ali ČBS u perspektivi vidim kao bend koji puni ozbiljne prostore, koji će sigurno objaviti još nekoliko albuma i koje će još dugo dobro da zvuči uživo. Bez prodaje, bez predaje.

 I za kraj, iz vaše perspektive, je li brzo prošlo ovih 20 godina?

 Kao fleš!

18.3.2015.

Filip Kordovan
Filip Kordovan

The Edge... there is no honest way to explain it because the only people who really know where it is are the ones who have gone over. - H. S. Thompson